Jednog ne baš tako običnog dana u decembru 2012. godine, u poseti mi je bio moj prijatelj i kolega Miša Keskenović, čovek od koga sam mnogo naučio i od koga svaki put učim. Miša je pasionirani fotografski alhemičar, čovek koji nesebično daje sebe i koji sa velikim žarom oslikava svet u kome živi. Došao je u Beograd kako bi studentima prve godine Fakulteta Dramskih Umetnosti pokazao neke plemenite postupke koje i sam radi. Kao njegov pratilac, usudio sam se da mu pomažem malo oko same radionice a naravno i mimo toga. U zapadnoj jezičkoj terminologiji naše kolege nazvale bi to Masterclass.

Neugledna kuhinja domaćina pretvorena u kolodijumsku laboratoriju

Neugledna kuhinja domaćina pretvorena u kolodijumsku laboratoriju

Nakon veoma ukusne večere koju nam je majstor pripremio, moja koleginica Nada Pleskonjić je započela pripremanje svoje prve “mokre ploče” (inače, za svoj diplomski rad Nada je radila fotografije na porcelanu,..)

Za podlogu kolodijumskog postupka koristili smo staklo površine 5 x 7 inča. (iako je za podlogu moguce koristiti razne materijale, na staklu kolodijumska slika izgleda odlično a podloga nije skupa i lako se nabavlja…) Staklo je potrebno prvo očistiti, pa ispolirati. Nakon toga naliva se kolodijum. Postupak nalivanja treba izvesti za oko pola minuta i ne bi trebalo prelivati slojeve. Zbog površinskog napona, manja količina kolodijuma ne preliva se preko ivica, a višak se vraca nazad u bocu. Od grešaka načinjenih nalivanjem kolodijuma obicno nastaju ‘najinteresantnije’ fleke. Nakon što smo nalili kolodijum na ploču, sada ga senzibilišemo potapanjem u srebro-nitrat. Vreme za koje se srebro veže za kolodijum je oko tri minuta. Nakon toga senzibilisanu ploču vadimo pod sigurnosnim svetlom, i stavljamo u leđa kamere.

Sa 15.sprata pogled na grad nikoga ne ostavlja ravnodušnim, tako je bilo i sa Mišom. Ustvari ideja nam je bila da napravimo noćni snimak grada. Ali, kako temperatura u decembru nije bila na idealnom delu skale da se ploča ne bi smrzla na ekspoziciji od oko 15 minuta, prvi snimak bio je dosta podekponiran sa zamrznutom pločom. Tako smo i odustali od dugih ekspozicija, i nastavili da radimo samo portrete.

Vađenje ploče iz srebro-nitrata. Potrebno je nositi zaštitne rukavice i kecelju.

Vađenje ploče iz srebro-nitrata. Potrebno je nositi zaštitne rukavice i kecelju.

Dve LED ploče od po 600 dioda na odaljenosti od oko jednog metra bile su dovoljne za ekspoziciju od oko 6 sekundi.

Nakon eksponiranja, ploča se u mraku ili pod “sigurnim” svetlom razvije.

Sa oko 10ml razvijača poliva se senzibilisana strana ploče i uz intenzivne pokrete (sa zaštitnim rukavicama, naravno) se razvija nekih 5-15 sekundi nakon kojih se može spustiti u blag rastvor razvijača kako bi se usporio proces razvijanja. Prekidanje ne bi trebalo dugo trajati, nakon čega se ploča naravno fiksira i ispira.

Prva ploča Nade Pleskonjić: Miša Mile Keskenović

Prva ploča Nade Pleskonjić: Miša Mile Keskenović

Canon 5DmkII 85mm (24-105L) f4

Canon 5DmkII 85mm (24-105L) f4

View Kamera Tessar 165mm, f4

View Kamera Tessar 165mm, f4

Inače slika koja se dobija je ustvari negativ, koji vidite kao ukoliko stavite crnu podlogu. Zgodno sredstvo je crni klirit, koji čak možete koristiti i za vežbanje. Ceo postupak (od nanošenja kolodijuma do dobijanja pozitivske slike) traje ,u zavisnosti od spretnosti, rutine, kao i od ekspozicije, nekoliko minuta. Prava čar alhemije dobijanja fizičkog ‘otiska’ leži u tom uzbudjenu nastajanja slike, pa tako dobijanje rezultata zavisi od više promenljivih faktora kao što su starost kolodijuma, vreme razvijanja, temperatura na kojoj radite itd.

Kolodia

Ovim postupkom zarazio nas je zajednički prijatelj Uglješa Dapčević godinu dana ranije, a postupak mokre ploče ili kolodijumski proces samo je jedan od mnogih koje je Miša savladao (gumitipija, platinumprint, cijanotipija i mnogi drugi).

Decembar 2012.